Rodio se u planinskoj kući. Udahnuo je.
Od tada je imun na pitanje smisla.

Deca su umirala. Možda baš na slami
njegovog rođenja.

Krali su trešnje od komšije. Igrali fudbal
krpenjačom, uz rasprave i drugarsko
šamaranje.

Kajmak je bio privilegija. Zato su ga krišom
uzimali. Uživali su u ukusu i birali šibu za
kažnjavanje.

Zamahivali su kosom na strmim padinama.
Tek pokošena, trava se razlivala. Odmor s
bratom, pa nova linija.

Familija je bila na jednom mestu. Složna u
radu, kroz priče u zajedničkom sećanju.

Svaki dan izvorska voda. Ostala je u njemu.
Sećanja su mu bistra. Zato se nikada ne pita.